Lučić: U telekomunikacionu infrastrukturu 20 milijardi dinara

12. mart 2010.

Telekom Srbija će u ovoj poslovnoj godini investirati oko 20 milijardi dinara u telekomunikacionu infrastrukturu, izjavio je direktor Direkcije za komercijalne poslove Telekoma Srbija Vladimir Lučić.

On je rekao da je prošle godine kompanija ostvarila profit od 15 milijardi dinara i naveo da je 2010. godina krenula uspešno.

"U mobilnoj telefoniji u januaru imamo više od šest miliona korisnika, u fiksnoj telefoniji takođe više od tri miliona i faktički imamo više od devet miliona korisnika u mobilnoj i fiksnoj mreži u Srbiji", rekao je Lučić u intervjuu Tanjugu.

Govoreći o tržištu telekomunikacija u Srbiji, Lučić je pozdravio dodelu druge licence za fiksnu telefoniju Telenoru, istakavši da je konkurencija dobra i korisna, jer "gura" sve igrače na terenu da budu još bolji i da rade u interesu korisnika.

"Mi već imamo iskustva u radu sa konkurencijom, pre svega u mobilnoj telefoniji, zatim u segmentu Interneta, gde imamo dosta konkurenata počev od kablovskih operatera do drugih internet provajdera", rekao je on i dodao da je pravi način da se liberalizuje tržište da ono samo određuje cene usluga.

Lučić je rekao da će ponuditi povoljne pakete korisnicima i podsetio da je Telekom Srbija jedini provajder na tržištu koji nudi usluge fiksne i mobilne telefonije, Internet i digitalnu televiziju (IPTV).

On je istakao da Telekom ne ostvaruje profit u fiksnoj telefoniji, za razliku od mobilne, a očekuje da će i u ovoj godini rezultati u oblasti mobilne telefonije biti uspešni, jer je plan kompanije da do kraja godine ima oko 6,2 milion korisnika MTS-a.

"Imamo plan da povećamo broj korisnika Interneta, da dupliramo broj ADSL Internet korisnika tako da na kraju godine ukupan broj njih bude više od 700.000", rekao je Lučić, istakavši da je to bitno ne samo za Telekom već i za čitavo društvo, kako bi Internet ušao u što veći broj domaćinstva.

Lučić je istakao da će sledeća decenija biti decenija nove mobilne revolucije bazirane na Internetu i u skladu sa tim glavne investicije Telekoma u ovoj godini će biti fokusirane na razvoju i fiksnog i mobilnog Interneta.

On je naveo da su planovi da u ovoj godini Telekom privuče više od 100.000 mobilnih Internet korisnika.

"Prognoze su da će do 2014. godine biti tri milijarde mobilnih internet korisnika u svetu, a da će samo u MTS -u do kraja 2014. godine biti dva miliona mobilnih Internet korisnika", rekao je Lučić.

On je najavio i uvođenje brojnih inovacija, od raznih paketa koji će omogućiti povoljno korišćenje Interneta u zemlji i inostranstvu, zatim od velike ponude "smart" mobilnih telefona, koji su postali hit u svetu posebno na bazi Majkrosoft aplikacija, a planiraju se novi servisi na bazi mobilnog plaćanja.

Pošto je, prema rečima Lučića, budućnost definitivno da mobilni telefon bude za nekih 10 godina glavna platna kartica, Telekom će za svoje korisnike u skorijoj budućnosti uvesti pogodnosti na principu mobilnog plaćanja.

Govoreći o eventualnom smanjenju broja zaposlenih, Lučić je rekao da je poslovni rezultat u 2009. pokazao da je Telekom Srbija jedan od lidera u kontroli troškova u regionu, budući da je uz veoma blagi rast prihoda ostvario rekordnu dobit, što znači da su troškovi očigledno dobro kontrolisani.

Tanjug

 

SREĆAN 8. MART

08. mart 2010.

Svim koleginicama čestitamo 8. Mart, međunarodni dan žena.

Kolegenicama, članovima NST je uplaćena poklon čestitka u iznosu od 3.000,00 dinara.

VAŠ N.S.T

 

NIN o prodaji Telekoma, kompanija demantuje

05. mart 2010.

Državni paket akcija u Telekomu Srbija biće prodat na tenderu u oktobru ove godine, po početnoj ceni od milijardu evra, piše beogradski nedeljnik NIN. Telekom Srbija navodi da ni Javno preduzeće PTT Srbije ni grčki OTE, kao vlasnici srpske telekomunikacine kompanije, nisu obavestili Telekom o nameri da prodaju deo svojih akcija.

"Shodno tome ne sprovodimo bilo kakve aktivnosti u vezi sa tim", saopštio je Telekom Srbija.

NIN, pak, tvrdi da je državni vrh Srbije doneo ovu odluku posle pregovora sa najozbiljnijim kupcem, Dojče telekomom, koji preko grčkog OTE-a, čiji je suvlasnik, već poseduje 20 odsto akcija srpskog operatera.

Iako početna cena nije utvrđena, kao ni tačan procenat državnog paketa akcija koji će se prodavati, kao najverovatnija pominje se prodaja 30 odsto plus jedna akcija po početnoj ceni od milijardu evra, što bi Dojče telekomu omogućilo da dođe do većinskog paketa u Telekomu Srbija, piše list.

Načelan dogovor o prodaji putem tendera na jesen konačno je potvrđen prošle nedelje, tokom posete predsednika Srbije Borisa Tadića Berlinu, navodi NIN.

Međutim, kabinet predsednika Srbije demantovao je da se Boris Tadić tokom posete Berlinu dogovarao o prodaji Telekoma Srbija.

"Predsednik Tadić je u Bundestagu razgovarao sa predsednikom nemačkog parlamenta i nije imao sastanke ni sa jednim predstavnikom Dojče telekoma", rečeno je Beti u kabinetu predsednika Srbije.

U Ministarstvu za telekomunikacije Srbije agenciji Beta je rečeno da Vlada Srbije nije raspravljala o prodaji Telekoma i da zbog toga nemaju komentar o navodima NIN-a.

Takođe, u Dojče telekomu ne žele da komentarišu, kako je nezvanično rečeno Dojče veleu u toj kompaniji, "spekulacije o navodnoj kupovini Telekoma Srbije".

NIN, Beta, Dojče vele

 

Ko kontroliše poslovanje javnih preduzeća?

03. mart 2010.

Kako sve posluju javna preduzeća biće jasnije tek kada u njih uđu državni revizori. I pored brojnih afera otvorenih u javnosti u vezi sa tim kako se javna preduzeća odnose prema novcu poreskih obveznika, ozbiljne revizije nikada nije bilo.

Iako su reviziju završnih računa javnih preduzeća do sada radile najuglednije kuće, na slučaju NIS-a se pokazalo da je opravdan osnov za sumnju koliko su tačni.

Tek kada je to preduzeće prešlo u ruke Rusa, ispostavilo se da je u 2008. poslovalo sa gubitkom, a ne s profitom, kako se prvobitno tvrdilo.

Upravo ovaj slučaj najbolji je primer koliko je poslovanje javnih preduzeća i dalje pod velom tajne, kaže za B92 urednik ekonomske rubrike u NIN-u Mijat Lakićević.

"Ti izveštaji mogu da se štimuju na jedan i na drugi način. Ni revizori nisu u stanju da sve to vide. Često su ti izveštaji bili nepotpuni, odnosno sa onim ogradama da je to na osnovu podataka koji su bili dostupni. Dakle, to je više bilo poštovanje jedne formalne obaveze nego što je predstavljalo adekvatnu kontrolu u javnim preduzećima", objašnjava on.

Član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković smatra da će odgovor na pitanje šta sve javna preduzeća rade biti poznat tek kada u njih uđe Državna revizorska institucija.

Ipak, ne očekuje da će to biti uskoro, jer ima samo četiri revizora, a za ozbiljnu proveru potrebno je bar njih stotinu. Šuković navodi da bi prve adrese za proveru trebalo da budu najveća javna preduzeća.

"Tu spadaju EPS, Železnica – znamo da je imala dosta afera sa popravkom hiljadu vagona, afera sa kupovinom onih šveđanskih takozvanih, lokomotiva, pa onda recimo Srbijagas. Problem su javne nabavke, ova preduzeća imaju velike javne nabavke, a ključna stvar kod javnih nabavki je u stvari kontrola planiranja i izvršenja. To treba da radi DRI, a kako ona nije za to osposobljena, onda nam se javne nabavke odvijaju tako da je moguća velika korupcija", kaže Šuković.

Kad god da Državna revizorska institucija uđe u javna preduzeća, Šuković sumnja da će se zadirati u njihovu vezu sa političkim partijama, odnosno da li i koga finansiraju.

A same stranke završne račune podnose Agenciji za borbu protiv korupcije. Pošto zakonski rok za to nije propisan, Agencija je preuzela 15. april, kao datum koji je važio ranijih godina.

Zamenik direktora Agencije Vladimir Janković kaže da toj obavezi podležu sve partije, a provera će početi od parlamentarnih.

"Kojom ćemo dinamikom to uspeti zavisiće u izvesnoj meri i od kadrovskog popunjavanja naše službe. Kaznene odredbe praktično postoje od 2004, ali problem je na drugoj strani što praktično te odredbe nisu primenjivane i traženi su svi načini i mehanizmi da se izbegne mogućnost kažnjavanja prekršilaca", navodi Janković.

Ni završni račun republičkog budžeta za 2008. nije slavno prošao. Krajem prošle godine dostavljen je Skupštini, posle sedam godina preskakanja te prakse, ali je ubrzo povučen iz procedure da bi se uskladio sa izveštajem revizora, koji do danas nije stigao pred poslanike.

B92

 

RATEL odobrio poskupljenja

23. februar 2010.

Republička agencije za telekomunikacije (RATEL) odobrila je Telekomu Srbija poskupljenje mesečne telefonske pretplate za fiksnu telefoniju, a kablovskom operateru SBB povećanje cene usluge kablovske televizije.

Kako se navodi u saopštenju RATEL-a, Telekom Srbija može od 1. aprila da poveća cenu pretplate sa 230 dinara na 458 dinara sa PDV-om. Kablovskom operateru SBB odobreno je da od 1. marta poveća cenu svoje usluge sa 745 dinara na 820 dinara sa PDV-om.

"Pri odlučivanju uzeti su u obzir i socijalni momenat, Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu i potreba za obezbeđivanjem sredstava neophodnih za ulaganje u dalji razvoj telekomunikacija", izjavio je predsednik Upravnog odbora RATEL-a Jovan Radunović.

Beta